Jedno od najčešćih pitanja koje nam roditelji postavljaju je: „Kako da postavim granice svom detetu, a da budem dosledan i sačuvam dobar odnos sa njim?“
Ovo pitanje posebno je važno u savremenom roditeljstvu, gde se često balansira između discipline i emocionalne povezanosti.
Granice nisu roditeljski alat za kontrolu, već ključ za zdrav razvoj deteta i izgradnju stabilnog odnosa.
Postavljanje granica je važan deo roditeljstva
Granice su osnova sigurnog i podržavajućeg okruženja koje detetu omogućava da raste i razvija se.
Jasne i dosledne granice pružaju detetu emocionalnu sigurnost jer zna šta se od njega očekuje i šta je prihvatljivo ponašanje.
Kroz postavljanje granica, roditelji pomažu detetu da se nauči odgovornosti i da shvati da njegovo ponašanje ima posledice. Na taj način, granice postaju alat za učenje i rast, a ne za kontrolu.
Imajte poverenja u dete da želi da bude dobro čak i kada uradi nešto loše.
Dete uči da reaguje na širok spektar signala najbolje što može a situacije i okolnosti se stalno menjaju. Granice koje postavljamo detetu se menjaju u skladu sa okolnostima. Nekada su šire a nekada se ne smeju preći.
Postavljanje granice po Montesori metodi – sloboda unutar granica
Iako često čujemo da neki roditelji “slobodu” u Montesori metodi doživljavaju kao “pusti dete da radi šta hoće” – po sredi je upravo suprotno.
Jedan od najpoznatijih pristupa vaspitanju koji stavlja akcenat baš na postavljanje granica je upravo Montesori pristup.
Montesori pristup naglašava značaj slobode, ali unutar jasno definisanih granica.
Dete usvaja ono što ga okružuje, a kada raste u ovakvom okruženju oseća se sigurno i zaštićeno da istražuje svet.
„Uloga odraslog je da decu s ljubavlju nauče granicama, ili će ih svet tome naučiti bez ljubavi.“
„Granice moje slobode su tamo gde počinje sloboda drugih ljudi.“
Marija Montesori
Postavljanje granica sa poštovanjem
Jedan od najvažnijih aspekata postavljanja granica je način na koji to radimo. Granice treba postaviti sa poštovanjem i razumevanjem. Ako roditelj postavlja granice sa ljubavlju, dete ih doživljava kao zaštitu, a ne kao kaznu. Na ovaj način, roditelj i dete grade odnos poverenja i poštovanja, što čini disciplinu mnogo efikasnijom.
Postavljanje granica – kada početi?
Čim dete dođe na svet, roditelji počinju da ga prate i usmeravaju. Optimalno vreme da se počne sa ograničenjima je pre no što beba počne da puzi. Prvi korak jeste da sklonimo predmet i zamenimo ga drugim.
Period od 12-18 meseci je ključan period za razvoj volje, samodiscipline i samokontrole jer dete može da drži u mislima ono čega nema u njegovom vidokrugu.Od 18 meseci do 3 godine – preusmerenje pažnje govorom ili izborom.Detetu treba pomoć koja je jasna i usmerena. Reči pokazuju autoritet.
Strpljivo ponavljamo reči 2-3 puta jer je neuralna brzina mozga deteta upola sporija do 12. godine. U ovom periodu razvoja trebaju mu jasne i dirketne informacije.
Postavljanja granice na primeru
Zamislimo situaciju u kojoj dete ne želi da skupi igračke, iako smo mu jasno staviti do znanja da je sada vreme za to.
Roditelj može postaviti granicu na ovaj način:
“Vreme je da pokupiš igračke jer je sada kraj igre i spremamo se za spavanje”.
Ukoliko je moguće, detetu uvek ponudimo izbor:
“Hoćeš da skupiš prvo autiće ili prvo kocke?”
Ako dete odbija da posluša, ključno je ostati dosledan, ali smiren:
“Razumem da želiš još da se igraš. Ali, vreme je za spavanje. Čim skupiš igračke, možemo da se dogovorimo koju knjigu čitamo večeras. Ako ne skupiš igračke, neću moći da ti čitam knjigu.”
Mirno sačekati da dete uradi ono što je njegova obaveza. Granica je postavljana i od nje se ne odstupa.
Takođe, posledica koju smo najavili mora biti sprovedena dosledno. Ako ne skupi igračke, zaista neće moći da sluša priču to veče.
Na ovaj način, decu učimo odgovornosti. Dosledno, smireno i bez povrede njihovih osećanja.
Postavljanje granica i bezbednost deteta
Jednom kada dete shvati da smo ozbiljni u svojim namerama, postavljanje granice prihvatiće više kao priliku za učenje i rast nego kao neku vrstu kazne.
Kada je bezbednost deteta u pitanju postavljena granica se ne prelazi.
Doslednost znači zauvek: ne sme da dira šteker, vruću ringlu… Tu ne pravimo kompromise, ne pregovaramo i ne širimo granicu.
Kada je dete malo starije: „Nemoj da prelaziš ulicu ako odrasli nije sa tobom.“ Ovde rečima ponavljamo pravila. Granica je čvrsto postavljena, ne odstupamo i ne pravimo kompromise.
NE je NE – za trajna pravila kada dete svojim ponašanjem dovodi u rizik svoje zdavlje, život ili druge osobe.
“Sloboda unutar dobro poznatih granica vodi ka saznanju zakona života i sigurnosti.”
Marija Montesori
Maja Popov