Razvijanje osećaja za red od najranijih godina
Osećaj za red od rođenja treba da se razvija kod dece. U prvim nedeljama i mesecima života deteta, roditelji se često odlučuju da bebi iznad krevetića zakače igračke ili visilice koje svetle, sviraju i jakih su boja. Deci to nije potrebno.
Da bismo razvijali njihovu pažnju i osećaj za red od najranijih dana, sasvim je dovoljno da im se iznad krevetića postavi Montesori visilica. Jednostavna crno-bela visilica koja se lagano prirodno zahiše od strujanja vazduha sasvim je dovoljan stimulans za tako malu bebu. Ona će je gledati, istraživati i već će učiti kako sama da se zabavi.
Takođe, soba u kojoj boravi beba treba da bude jednostavna i uredna. Nema potrebe da pretrpavamo sobu igračkama šarenih boja, jer time možemo zbuniti dete i previše ga stimulisati. Važno je stvoriti prostor koji podstiče koncentraciju i smiruje dete.
Osećaj za red između prve i druge godine
Osećaja za red je faza osetljivosti koja se javlja kod dece između prve i druge godine. To je vreme kada postavljamo temelje, a važno je da iskoristimo ovu fazu na pravi način. U ovom periodu, dečije stvari i igračke bi trebalo da budu raspoređene u smislene celine. Kada su igračke organizovane, dete uči da vraća stvari na svoje mesto, čime razvija ne samo veštine organizacije, već i unutrašnji osećaj za red.
Osim toga, dobro je da dete u ovom uzrastu ima manji broj igračaka. Manje igračaka znači da će biti manje izbora, a to će podstaći dete da se usmeri na jednu igračku, što doprinosi razvijanju dubine fokusa i trajanja pažnje. Ako u prostoriji postoji previše igračaka, dete se može lako obeshrabriti jer će brže prelaziti sa jedne na drugu aktivnost, bez da završi ono što je započelo.
Osećaj za red podstiče se organizacijom igračaka
Već oko prve, druge godine, a sigurno i kasnije, mnogi mališani imaju već veliku kolekciju igračaka. Međutim, to ne znači da sve igračke moraju biti dostupne u svakom trenutku.
Rotacija igračaka je sjajan način da se dete fokusira na ono što je trenutno pred njim, umesto da bude preplavljeno količinom izbora. Na ovaj način, dete zaista koristi igračke koje su mu dostupne, a ne gubi pažnju zbog previše opcija. Takođe, organizacija igračaka i materijala u smislene celine čini osećaj za red još prirodnijim.
Na primer: razvrstajte igračke prema vrstama: životinje u jednu kutiju, vozila u drugu, kocke u treću i tako dalje.
Deca koja imaju jasno definisano gde šta pripada, lakše će naučiti da sve stvari imaju svoje mesto.
Evo konkretnog primera:
Zamislite scenario u kojem dete želi samo jedan autić, na primer plavi. Ako su mu sve igračke pomešane u jednu kutiju, dete će morati da pretražuje tu celu “kutiju-svaštaru” i razbaca sve oko sebe. To može stvoriti haos u sobi i otežati koncentraciju.
Sa druge strane, kada su autići u posebnoj kutiji, dete će tačno znati gde da potraži ono što želi, uzeće taj jedan auto koji mu je potreban i moći će da se fokusira na igru, bez ometanja i vrati ga na mesto.
Osećaj za red kao temelj samostalnosti kod dece
„Red je temelj slobode i discipline. Ako dete nauči da organizuje svoj prostor, ono stiče osećaj odgovornosti, a kroz to postaje sposobno da usmeri svoju pažnju i razvije unutrašnju disciplinu.“ — Marija Montesori
Osećaj za red ne samo da pomaže deci da se organizuju, već doprinosi njihovoj samostalnosti i samopouzdanju. Dete koje nauči da vrati stvari na svoje mesto, brzo će shvatiti važnost reda i u drugim aspektima u životu.
A to nije samo stvar igre — to je temelj koji će mu kasnije pomoći da se organizuje i u školi. Kad dođe vreme da pakuje svoje knjige, znaće koja je za matematiku, koja za srpski, a to je znak da je razvilo važne veštine koje će koristiti kroz ceo život.
Kroz sve ovo, želimo da pomognemo detetu da razvije osećaj za red, koji nije samo fizički, već i unutrašnji.
Osećaj reda daje detetu sigurnost, omogućava mu da bude fokusirano i samostalno, i priprema ga da postane odgovoran član društva.
Maja Popov