Motorički i emotivni razvoj deteta počinje pokretima u stomaku još pre rođenja. Kretanje je zakon maksimalnog napora. Dete treba izlagati naporu da razvije mišiće, da se penje, trči, pada i ustaje.
„Pokret povezuje dečiji duh sa svetom“. Marija Montesori
Funkcija nogu je biološki zasnovana. Čovek je jedini sisar koji hoda na dve noge. Najvažnji zadatak je da uspostavi ravnotežu na dva ekstremiteta: kontrolom glave, sedenjem, hodanjem uz pomoć i hodanjem samostalno.
Imajte poverenja u dete koje se igra samo. Rravnoteža se povećava vežbom, mišići dobijaju snagu, a sigurnost raste sa iskustvom.
Motorički i emotivni razvoj i samopouzdanje
Ukoliko dete nije stimulisano motorički i nije razvilo slobodan pokret prate ga sekundarne smetnje:
- Bespomoćnost
- Odustajanje
- Agresivnost
- Povlačenje
- Stagnacija u razvoju
Najbolji primer je trajanje osmeha kada dete samo napravi prve korake. Svakaoga dana ono sa sve većim samopouzdanjem želi da hoda sve više. Dete izražava emocije u svakom koraku i padu. Smeje se i plače, ali ne odustaje da hoda.
Motorički i emotivni razvoj u vezi sa govorom
Dete lakše hoda jer je razvoj ruke vezan za volju, odnos veze uma i ruke. Jezik je takođe vezan za volju. Razvoj ruke je u vezi sa čovekovom psihom. Ruke izražavaju misao. Svrha inteligencije je da upravlja rukama. Motorički i emotirvni razvoj su povezani sa govorom. Govorom detetu usmeravamo pažnju, ono pokreče glavu ka glasu. Zajedničko gledanje, usmeravanje detetovog pogleda utiče na razvoj zajedničke pažnje. Kontakt, mimika lica, ponavljanje detetovih vokalizacija je temelj kognitivnoog delovanja.
Motorički i emotivni razvoj kroz igru
Razvoj samostalnih veština, samostalna igra sa objektom prelazi u igru u paru, a ona prelazi u igru u grupi.
Odrasli prenosi pojam rada i radnih navika kroz igru. Simbolička igra kroz koju se unose elementi stvarnosti (pranje sudova, širenje veša, slaganja garderobe…) utiče podjednako na motorički i emotivni razvoj deteta. Montesori aktivnosti su bazirane na ovom principu učenja.
Motorčki i emotivni razvoj i faze razvoja
Motorički i emotivni razvoj deteta do treće godine su povezani i dete ne pravi razliku između telesnih, umnih i emocionalnih aktivnosti. Dete celim telom reaguje kada gleda crtani film o liku koji je zao. Dete izražava bes tako što lupa nogom o pod, valja se, skače kada hoće da eksplodira od radosti. Vremenom deca uče da koriste reči umesto pokreta ( 2-3 god), a osećanja zadržavaju za sebe (od 4 godine).
Kako učimo dete emocijama?
Dete ne razume kada kažete: „Nemoj da plačeš“. Misli da su njegove suze izazvale vaše nezadovoljstvo. Recite :“Tužna si zbog toga, jel da?“Razgovor sa detetom treba da bude iskren i dvosmeran, da dete ima osećaj da ga slušate.
Dete telom izražava osećanja. Nemojte ga terati da poljubi tetku koju ne voli. Ne sakrivajte od deteta: tugu, bolest, sreću… Ne terajte ga da sumnja u sopstvena čula. Dete svojim telom reaguje na vašu tugu ako vas spontano zagrli. Ne odbijajte detetova nastojanja da vas uteši. I dete može da vam poljubi palac koji povredite i kaže: „Da prođe“. Rano detinjstvo predstavlja toliku harmoniju tela i uma da su deca u stanju da čitaju govor tela odraslih sa neverovatnom preciznošću.
Fizička bezbednost deteta
Deca sklona nezgodama. Vodite računa o njihovoj bezbednosti, ali ih ne prezaštićujte.
- Podsetite dete gde je granica između hrabrosti i ludosti (kada se zadirkuju, gurkaju…).
- Kako raste umor detetu ponestaje snage, postaje podložno neuspehu i frustracijama.
- Neka deca bez obzira na umor su motorički nespretnija, neka nezainteresovana za svoje telo pa se često povređuju. Ponašajte se prema njima kao da su mlađi no što jesu.
- Neka deca su neopravdano smela. Nemojte to hvaliti. Naučite ga da brine o svojoj bezbednosti.
- Kretanje ne shvatajte kao gimnastiku, nego kao filozofiju kretanja kroz koju se dete razvija celovito
„Bez kretanja život je samo letargičan san. Hodanje i kretanje doprinose igri mozga i radu misli.“
Jean Jacques Rousseau
Mirjana Lukić – Montesori vaspitač, autor programskog bebisitinga