Roditelji koji su se odlučili za programski bebisiting nas često pitaju kada je pravo vreme da dete upišu u vrtić. Neka deca se lakše, a neka teže i kasnije socijalizuju. Ima dece čija adaptacija na vrtić ne prođe dobro sve do predškolskog uzrasta. Razlozi za to mogu biti pre svega zdravstveni.
Zdravlje ili druženje?
Skoro svako dete koje pođe u vrtić ima zdravstvenih problema sa infekcijama, virusima i čestim prehladama. Detetov imuni sistem se navikava na okruženje u kome je više bakterija i virusa nego u kući gde prehlade traju kraće. Detetu je potrebno to izlaganje kako bi ojačalo imuni sistem. Kod neke dece nastanu suviše česte komplikacije i tada je bolje dete zadržati u kući još neki period, nekada čak i celu godinu. Nekoj deci potrebno je i nekoliko godina da se stekne imunitet na kolektiv. Ukoliko su učestali bronhitisi i upale pluća bolje je produžiti boravak u kući. Dete se može socijalizovati i druženjem u parku, igraonici ili u aktivnostima koje ne podrazumevaju celodnevni boravak.
Koliko traje adaptacija na vrtić?
Deci je odvajanje od roditelja stresno. Prva promena u kojoj veći deo dana provode bez njih je ono što ih čini uplašenim. Ovaj period kod neke dece traje nekoliko dana, kod neke nekoliko nedelja. Neka deca se ne adapriraju. To se vidi po njihovom neučestvovanju u aktivnostima, odbijanju obroka, čekanju da vreme prođe i da roditelji dođu po njih. S obzirom na to da danas postoji veći izbor vrtića treba biti spreman na odluku da je možda promena vrtića ono što će dovesti do bolje adaptacije.
Kako izabrati vrtić?
Roditeljima često sugerišemo, kao u situaciji kada biraju bebisiterku za programski bebisiting, da prilikom prve posete vrtiću posmatraju dete i sebe, kako se osećaju. To je detetova nova kuća i osećaj da je njemu prijatno da u njoj boravi i roditeljima će davati osećaj opuštenosti kada ga ostave i odu na posao. Nije od presudnog značaja da li je vrtić državni ili privatni. Presudno je da atmosfera u vrtiću bude takva da detetu prija.
Programski bebisiting i priprema za polazak u vrtić
Ukoliko dete nije osamostaljeno u kulturno – higijenskim navikama to će mu predstavljati veći problem nego sama socijalizacija. Dete do treće godine treba da zna samostalno da: jede, obuče se, uspava, ide na toalet, spretno trči i govorom izražava svoje potrebe. Ukoliko je dete formiralo ove navike sasvim je sigurno da u sebi ima dovoljno samopuzdanja sa kojim će socijalizacija ići lakše. Programski bebisiting pored aktivnosti kojima se stimulišu detetove senzorne i kognitivne sposobnosti poseban akcenat stavlja na osamostaljivanje dece. Jednom kada dete nešto uradi samostalno (jede, obuče se, donese sebi vodu..) ne treba više to raditi umesto njega. To je ključ njegovog samopouzdanja i sigurnosti. Neka deca ove navike imaju već sa dve godine, neka sa dve i po ili tri godine i od toga zavisi njihova spremnost za polazak u vrtić.
Ako se dete oseća sigurno, ono će učiti i verovati ljudima.
Marija Montesori
Programski i bebisiting i socijalizacija deteta od tri godine
Dete u ovom periodu ima veći broj socijalnih stimulacija kao što je polazak u vrtić, odlasci u igraonice, druženja u parku, na rođendanima… Dete razlikuje osobe koje nisu članovi njegove porodice. To u njegovom svetu stvara potrebu da na njih daje emotivne odgovore. Neka deca se u kući ponašaju mirno i opušteno dok svaki kontakt izvan kuće izaziva burne emotivne reakcije. Druga deca obrnuto, u kući pokazuju promene raspoloženja i pokazuju negativne emocije i nezadovoljstvo dok se u spoljašnjem okruženju ponašaju socijalno prihvatljivo. Kroz socijalizaciju mi zapravo upoznajemo dete na novi način. Nekoj deci je dovoljan samo jedan najbolji drug, dok druga deca uživaju da imaju mnogo prijatelja. Ovo prvo ne znači da dete nije socijalno. Postoje odrasle osobe čije socijalno okruženje čini samo nekoliko osoba.
Važno je da dete nađe svoj način izražavanja emocija prema novim osobama. Programski bebisiting stavlja akcenat na posmatranje deteta i njegove osobenosti koje treba podsticati.
Dajte mu više prostora i vremena da ispolji svoje emocije i da se i ono na njih navikne.
Mirjana Lukić – Montesori vaspitač , autor programskog bebisitinga