Pri susretu sa dementnim osobama našim negovateljima dajemo osnovna znanja o bolesti i ponašanju prema njima. Dr Srđan Simić neuropsihijatar, jedan od autora naših obuka za negovatelje, ovako opisuje demenciju.
Demencija je sindrom, progresivnog oštećenja stečenih kognitivnih sposobnosti, pri očuvanoj svesti, a koje se zapažaju u promenama mentalnog statusa i ponašanja.
Kod demencije dolazi do intelektualnog propadanja centralnog nervnog sistema kod pacijenata sa nekom sistemskom bolesti i do oštećenja:
- pamćenja,
- učenja,
- orijentacije,
- apstraktnog mišljenja i poimanja prostornih odnosa,
- nesnalaženje u prostoru.
Vrlo brzo dementne osobe budu u potpunoj zavisnosti o drugima.
Kako negovatelji da procenjuju sposobnosti dementne osobe?
Procenjuje se opšte stanje i funkcionisanje osobe. Ne odmah nakon prvog susreta, već kroz nekoliko susreta i u prostoru u kojem se dementna osoba oseća najugodnije.
Najbolji način da se negovano lice i porodica opuste jeste da započnete neobavezan i neformalan razgovor. U susret se preduzma sve što možete kako bi se omogućilo dementnoj osobi da sama izrazi svoje stavove ili želje (dok to može).
Procena bi trebala da se temelji na onome što dementna osoba može samostalno da uraditi, umesto na onome što ne može.
Trebalo bi da prikupiti što više podataka o negovanom licu od članova porodice i od ostalih članova stručnog tima. Kako se hrani, spava, kako obavlja higijenu, uzima lekove.. Važno je znati šta voli da radi, da li sluša muziku, šeta, igra društvene igre, gleda tv…
Preporučljivo je zapisati sve podatke odmah nakon susreta, da se ne zaborave.
Šta je najvažnije da negovatelj razvije prema dementnom licu?
Najvažnije je razumeti da je to bolest, a ne ličnost. Odbijanje i agresija dolaze od njihove bolesti.
Saradljiv stav sa njima treba imati bez obzira da li prihvataju pomoć ili ne, ali i doslednost u ponašanju i stavu. Potvrđivanje, afirmisanje i odobravanje olakšava prihvatanje.
Usporenost u radnjama i pokretima (bez naglih pokreta) je jako važna kako bi dementna osoba mogla da prati negovatelja.
Osobine kao što su strpljenje, slušanje, mekoća u stavu, sposobnost da se bude dobronameran i spreman da pruži pomoć su od važnosti.
Ponavljanje je ono za šta treba imati strpljenja jer i deseti put ponovljeno za staru i bolesnu osobu je prvi put.
Važno je imati topao izraz lica, pa makar ga i odlumili ako nije autentični deo vaše ličnosti.
Našim negovateljima su ovi saveti bili od velike koristi u razumevanju dementnih osoba i radu sa njima.