- Da li mi imamo kao deca obavezu da brinemo o svojim roditeljima?
Mi imamo, kao deca zakonsku obavezu da brinemo o svojim roditeljima.
- Da li je lako naći sada negovateljicu s obzirom da su mnoge otišle u inostranstvo?
Nije dovoljno negovateljica, mnogo ih je otišlo u inostranstvo, a mi smo zemlja starih ljudi i naročito poslednjih godina od kada je Kovid, broj zahteva za negom starih lica se povećao.
- Kakva je situacija sa starima koji žive sami tokom ovog perioda Kovida?
Tokom perioda Kovida mnogi ljudi koji žive u inostranstvu zbog karantina nisu mogli da dođu u zemlju i obiđu svoje roditelje. Neki od njih nisu mogli da dođu i po dve godine. Njihovi roditelji nisu posećivani, nisu odlazili kod lekara, usamljeni su i njihovo psihofizičko stanje se dosta promenilo. Pored toga oni nisu za smeštaj u starački dom, još uvek su funkcionalni da samostalno žive. Potreban im je neko da im pomogne da dostojanstveno žive u svom domu. Dolazak negovateljice na određen broj sati u toku dana ili nega sa stanovanjem, kada negovateljice žive sa starim ososbama, im to pruža. Veliki broj klijenata nas je kontaktirao iz inostranstva kako bismo organizovali takvu vrstu nege i pomoći za njihove roditelje. Samim dolaskom negovateljce u kuću stvari se menjaju. One rade bazičnu negu starih osoba, nabavljaju namirnice, kuvaju, rade osnovno sređivanje prostora ali su edukovane i za radnookupacionu terapiju. Završile su obuku Komunikacijske veštine u radu sa starim osobama i znaju kako da primene svoja znanja u radu sa njima. Starim osobama je ponekad potrebno samo da ih neko obiđe, sa njima razgovara i sasluša ih i popije kafu. Bez obzira što preko telefona komuniciraju svakodnevno sa svojom decom i unucima u inostranstvu njima često ne kažu kako se osećaju. Poštede svoju decu kao roditelji. Međutim kada negovateljica počne da dolazi oni se otvaraju sa više poverenja i onda može i da im se pruži odgovarajuća pomoć. Negovateljica obaveštava decu o zdravstvenom stanju, komunikaciji i potrebama starih osoba i svi se u toj priči bolje osećaju.
- Ko sve može raditi kao negovateljica i da li je ta usluga skupa?
Usluga nije toliko skupa, ako poredimo sa domovima. Pored toga svako može izabrati onaj broj sati koji može da plati.
Negovateljica mora da ima iskustva da bi radila preko naše agencije i imamo obuku za negovatelje pre svega zato što se situacija sa starim osobama menja. Mnogi od njih imaju po 3-4 bolesti, a ako je bračni par te bolesti se recimo razlikuju kod jednog i kod drugog i negovatelj mora da ima znanja o tome. Sve više je starih koji imaju demenciju, Parkinsonovu bolest, hipertenziju, dijabetes, a terapije su jako složene. Komunikacija između njih je promenjena, ako govorimo o bračnom paru, svako se brine o svom stanju i bolestima. Zbog toga su standardi za edukacije koje negovatelji moraju da prođu postali veći, od znanja o bolestima i lekovima do komunikacije sa osobama sa kognitivnim smetnjama.
- Negovateljica ne može raditi 24 sata. Kako se organizuje njihov rad?
Nega može biti dnevna 8 sati dnevno, a pored toga se organizuju noćna dežurstva. Nega sa stanovanjem 24h se organizuje u smenama na 15 dana i to rade žene iz drugih gradova. One vode kompletno domaćinstvo i brugu o starim osobama, a ta vrsta usluge je mnogim našim klijentima potrebna jer oni treba da žive svoj život sa svojom porodicom.
- Da li je nekada bolje za stare osobe da budu u staračkom domu.
Ukoliko stare osobe ne žele da idu u starački dom to im se ne sme nametnuti. Neki od njih se ipak odluče za dom. Kada nega u kućnim uslovima postane prezahtevna, u smislu da je potrebno mnogo negovatelja oko jedne osobe jer ona ne spava, ne prepoznaje osobe i slično sugerišemo domski smeštaj. Kada su parovi u pitanju ako je jedna osoba takva sugerišemo da se razdvoje i da se smesti u dom. Partner koji je funkcionalan treba da se sačuva, kako fizički, tako psihički i ostane da živi u svojoj kući uz pomoć negovatelja.
